појурити

Serbo-Croatian

Etymology

по- +‎ јурити.

Pronunciation
  • IPA(key): /pojǔːriti/
  • Hyphenation: по‧ју‧ри‧ти

Verb

поју́рити pf (Latin spelling pojúriti)

  1. (intransitive) to start running
  2. (intransitive) to rush, race, dash
  3. (transitive, colloquial) to chase, drive, hurry

Conjugation
Conjugation of појурити
Infinitive: појурити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: поју́рӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present појурим појуриш појури појуримо појурите појуре
Future Future I појурит ћу1
појурићу		 појурит ћеш1
појурићеш		 појурит ће1
појуриће		 појурит ћемо1
појурићемо		 појурит ћете1
појурићете		 појурит ће1
појуриће
Future II бу̏де̄м појурио2 бу̏де̄ш појурио2 бу̏де̄ појурио2 бу̏де̄мо појурили2 бу̏де̄те појурили2 бу̏дӯ појурили2
Past Perfect појурио сам2 појурио си2 појурио је2 појурили смо2 појурили сте2 појурили су2
Pluperfect3 би̏о сам појурио2 би̏о си појурио2 би̏о је појурио2 би́ли смо појурили2 би́ли сте појурили2 би́ли су појурили2
Aorist појурих појури појури појурисмо појуристе појурише
Conditional I појурио бих2 појурио би2 појурио би2 појурили бисмо2 појурили бисте2 појурили би2
Conditional II4 би̏о бих појурио2 би̏о би појурио2 би̏о би појурио2 би́ли бисмо појурили2 би́ли бисте појурили2 би́ли би појурили2
Imperative — појури — појуримо појурите —
Active past participle појурио m / појурила f / појурило n појурили m / појуриле f / појурила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.