иноплеменьникъ
Old Church Slavonic
Noun
иноплеменьникъ • (inoplemenĭnikŭ) m
Declension
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | иноплеменьникъ inoplemenĭnikŭ |
иноплеменьника inoplemenĭnika |
иноплеменьници inoplemenĭnici |
| genitive | иноплеменьника inoplemenĭnika |
иноплеменьникоу inoplemenĭniku |
иноплеменьникъ inoplemenĭnikŭ |
| dative | иноплеменьникоу, иноплеменьникови inoplemenĭniku, inoplemenĭnikovi |
иноплеменьникома inoplemenĭnikoma |
иноплеменьникомъ inoplemenĭnikomŭ |
| accusative | иноплеменьникъ, иноплеменьника inoplemenĭnikŭ, inoplemenĭnika |
иноплеменьника inoplemenĭnika |
иноплеменьникꙑ inoplemenĭniky |
| instrumental | иноплеменьникомъ inoplemenĭnikomŭ |
иноплеменьникома inoplemenĭnikoma |
иноплеменьникꙑ inoplemenĭniky |
| locative | иноплеменьницѣ inoplemenĭnicě |
иноплеменьникоу inoplemenĭniku |
иноплеменьницѣхъ inoplemenĭnicěxŭ |
| vocative | иноплеменьниче inoplemenĭniče |
иноплеменьника inoplemenĭnika |
иноплеменьници inoplemenĭnici |